I šta me je još motivisalo za ovaj blog...

Pre nekog vremena upitah na tviteru ima li koga da je naumio da ostavi pušenje, da je u procesu odvikavanja, da je prestao nedavno - ili da je prestao ko zna kad.

Molila sam da mi napišu neka svoja iskustva, a komunikacija sa jednom devojkom je išla ovako:


JA:
nas dve koleginice bi da pokrenemo blog podrške; da li bi bili voljni da napišete jedan kratak tekst zašto/kako? hvala :).

ONA:
joj nebi, ako pišem o pušenju užitak će mi se povećati i težnja da zapalim jednu, probajte s nekim ko je daaaavno ostavio naviku

JA:
a jel ima šansa da napišete kako se patite? :( mislim, probala 2x, znam kako je :(. lepo molim, sa jagodama i šlagom? :)

ONA:
sa žutim mrljama na zubima od cigara i kafe moram nažalost reći ne.. :( sorrriiiiii ful soorrriiii

JA:
:)) Nema problema :). izvinjavam se ako sam nagazila gde ne treba :(. da li smem da citiram ove vaše izjave, anonimno, naravno?

ONA:
hahah može što da ne, mukopačeničke izjave.. ali ako vam vrijede sloboda je maajka prirode :)

JA:
hvala najlepše, ja ću vam blagovremeno pokazati gde piše :).

ONA:
supeeeer , keep me posted :) preljep dan vam želim :)))) čaooooo


---------------------------

Drugim rečima, kako i sami vidite, javila mi se osoba koja je prestala da puši, ali se toliko pati da ne može ni da piše o tome :(.
Mislim, srce mi se steglo.

Dakle, ona je dala i daje sve od sebe, ali ne može da progovori o tome.

Ljudi, KAŽITE.
Pišite nama, sami sebi, bilo kome - vodite dnevnik, lakše je.

Još jednom se zahvaljujem svojoj online "drugarici" na dozvoli da objavim ovu našu malu komunikaciju, i od srca joj želim mnogo sreće.

I još jednom je zovem da kaže - kako je, makar da kaže kakvo je vreme kod nje, ima li ptice na terasi, bilo šta....



Ilustracija: Beafunmom.com