6 najčešćih zabluda

1. Mogu da prekinem kad god me volja.
Ovo je jedna "zanimljiva" zabluda; ne znači da čovek ne može da prekine ako ne odluči - ali ovakva izjava zapravo može da  implicira da osoba želi da nastavi da puši.

U nekoj vrsti "reversed - psychology" razmišljanja, zapravo vodi ka tome da čovek sebe u stvari učvršćuje u stavu da će još da bude pušač.

2. Od još ove jedne mi ništa neće biti.
Šta mislite, da li ovakva osoba zapravo čeka da se (ne dao Bog i daleko bilo) nešto ZAISTA desi pa da prestane da puši?
Tako deluje.

Ovde postoji još jedan momenat: osobe koje ovo izjavljuju nisu svesne da nikotinska zavisnost već "deformiše" njihov proces racionalnog razmišljanja - do tačke gde potcenjuju realne zdravstvene opasnosti.
Priroda zavisnosti je takva da "iskrivljuje" razmišljanje, a ovakve devijacije nisu mudre, normalno.
Čovek jednostavno više "ne sluša" da mu telo govori da je vreme da stane...

3. "Samo još ovu", ili : Just. One. More
A sad ona stara: ako osoba STVARNO može da popuši samo još tu jednu cigaretu i da posle toga ostavi pušenje, to nije problem.
Ali ovakva ideja može da bude problem ako se ozbiljnost zavisnosti izgubi iz vida; ako je nikotinska zavisnost žestoko izražena, onda su ove izjave ranga "samo ću jednom da probam (heroin)", recimo.
Priroda nikotinske zavisnosti je takva da jedna cigareta "voli" da se pretvori u kutiju, ova u godinu pušenja, a ova u celoživotnu naviku...

Ako ste ikad u životu rekli "samo jednu", i tako se i vratili među pušače - u sledećem pokušaju probajte da prizovete onaj osećaj u tom momentu, i sećanje da se ta jedna kasnije pretvorila u celu kutiju. Pomaže.

4. Ako ništa drugo, bar ne pijem.
Ili - ne hranim se brzom hranom, ili...
Pa, piće nije obavezno zdravo i ovako :).
Ali ovakve izjave ukazuju na jednu drugu pojavu: psiholozi smatraju da odbijanje činjenice da je pušenje loše za čoveka ponekad vodi ka spisku kompenzatornih stavova (i ponašanja).
Slično kao kad odete i naručite tri Big Mac-a, ali uz to dijetalnu Koka-kolu...

Može da se desi i suprotno: da pušač krene da vodi računa o težini, da počne da se bavi trčanjem, no - to svakako ne menja na osnovnoj stvari: pušenje jeste štetno.

5. Moj otac je pušio pedeset godina i to ga nije ubilo.
Prvi problem sa ovim stavom je što osoba koja ovo izgovara - nije taj otac, ta osoba iz priče - ko god da je u pitanju.
Može da ima polovinu tih gena, hipotetički, ali to je otprilike to.

Postoji jedan morbidan, ali vrlo direktan paradoks trik koji neki psiholozi primenjuju kod ovakvih izjava: da je otac pištolj naslonio na čelo, povukao obarač, i da je okidač potrefio praznu komoru - to bi značilo da je ruski rulet inteligentan izbor?

6. Premlad sam da bi mi išta bilo od pušenja.
Kad bi kraj sveta bio za pet ili deset godina, čovek verovatno ne bi morao mnogo da se briga zbog pušenja.
Možda kraj sveta i bude te famozne 2012. I vrlo verovatno - mnogi ljudi, i pušači i nepušači - bi kupili cigarete i litru pića da pročitaju u novinama da će ne dao Bog sutra kometa udariti u Zemlju.

Ali, kraja sveta najverovatnije neće tako skoro biti.
Realno - pušenje može da oduzme čoveku poslednjih desetak godina života.
Mladoj osobi to zaista može delovati jako daleko, ali...

Može se pogledati i sa druge strane: dužina života može da se meri godinama proteklim od rođenja, ali može i - godinama udaljenosti od smrti.
Ako je pušač sada star 30 godina - izbor da ostane pušač ga (sa ovog drugog stanovišta) čini - četrdesetogodišnjakom.

U celoživotnom smislu....


.....

1. Weinstein ND, Slovic P, Gibson G. Accuracy and optimism in smokers' beliefs about quitting. Nicotine Tob Res 2004;6(Suppl 3):S375-S380.

2. Grube LW, Weir IL, Getzlaf S, Rokeach M. Own Value System, Value Images,and Cigarette Smoking. Pers Soc Psychol Bull 1984;10(2):306-13.


Ilustracija: FalseTruth.net