A stres?

Stres je engleska reč i znači UDARAC.
Okolnosti, odnosno faktori koji izazivaju stres se zovu STRESORI ili “UDARAČI”.

Stres je i kada brinete da ćete biti otpušteni sa posla, kada brinete da li ćete imati dovoljno novca da platite račune, kada je neko od ukućana bolestan, kada ste popušili više od uobičajenog broja cigareta, kada želite ostaviti cigarete...

Stres se ispoljava kao osećanje uznemirenosti/zabrinutosti, a ako vas nešto čini zabrinutim, onda je to STRES.

Stres je snažno, intenzivno, negativno iskustvo, ali može biti bilo koja bitna promena (pozitivna ili negativna) u nečijem životu koja narušava ravnotežu, postavlja nove zahteve za prilagođavanjem i time nameće nove, prilagodljive obrasce ponašanja i preuređenja očekivanja, kaže Hans Selye, prvi istraživač i tvorac teorija o stresu.

Kada ste pod stresom i ne osećate se dobro, obično pokušavate da učinite nešto da vam bude bolje.
Stres je čest razlog zbog kojeg pušite više cigareta od uobičajenog broja ili se ponovo vraćate cigareti nakon prestanka pušenja.

Svuda oko nas su različite supstance koje samo privremeno čine da se osećate bolje, kao što su šećer, kofein, alkohol, cigareta, droge ili pak - sopstveni adrenalin (radoholik, napadi kupovine, kockanje, ekstremni sportovi...).
Mi ih u stručnoj literaturi zovemo “PODIZAČI”.
Ove supstance imitiraju “srećne mesindžere” pomažući na taj način da se kratkotrajno uspostavi balans prekomerno stresiranog mozga.

Tu su i supstance koje mnogi koriste kako bi se smirili ili utonuli u san, koje zovemo “SPUŠTAČI”.
To je velika i “prečesto rabljena” grupa sedativa.

“Podizači” i “spuštači” mogu trenutno da učine da vam bude bolje, da bolje spavate, oslobodite se bola, da vam daju energiju...

ALI...UPOZORENJE:
ONI NE FUNKCIONIŠU NA DUGE STAZE I NE REŠAVAJU PROBLEM! 
DAPAČE - IZAZIVAJU ZDRAVSTVENE PROBLEME!

Da biste povećali otpornost na stres važno je da prepoznate i razumete načine reagovanja iliti odgovora vašeg tela:

- Fizička reakcija tela u stresu: grč mišića, ubrzano disanje, lupanje srca, crvenilo/bledilo kože, znojenje, zujanje u ušima...
- Kako razmišljate u stresu: „slika” je onoga kako vi vidite i procenjujete situaciju, kao i koja su vaša uverenja o tome...
- Prisutne emocije u stresu: bes, ljutnja, strah, razočaranost, krivica, tuga, depresija...
- Kako se ponašate u stresu: agresivno ponašanje ili „borba” (od verbalne „galame” do „fatanje za gušu”), povlačenje ili „beg”, ćutanje ili „blokada”.

Svako od nas ima svoje nivoe trpljenja; svako od nas ima različitu sliku o tome šta mu je stresno, a šta ne.
Takođe - hroničan stres je posebna, vrlo duga priča; on polako iscrpljuje snage organizma, to te mere da čovek nije ni svestan da je već odavno na izmaku snaga.

Stress management (upravljanje stresom) podrazumeva nekoliko bitnih stavki.
Jedna od prvih je: prepoznajte šta je za vas stres.

Svakako, to zahteva malko vremena i malko rada na sebi, ali verujte da će se isplatiti.
Ako ne ide drugačije, vodite dnevnik neko vreme.

I - probajte da identifikujete sledeće:
1. šta je uzrokovalo vaš stres (ako niste sigurni, nagađajte slobodno),
2. kako ste se osećali (fizički i psihički, opišite osećanje; pokušajte da "zavirite u sebe" i da osećanje nazovete pravim imenom. Ako ste besneli - može li biti da ste zapravo bili preplašeni?),
3. koja je bila vaša reakcija na stres (bez osuđivanja sebe, bez etiketiranja - "labeling" neće doprineti da se bolje osećate),
4. šta ste učinili da vam se raspoloženje popravi (takođe, bez samoosuđivanja, osećaja krivice i svega sličnog).

Javnite kako ste, mi smo tu :).

Nastavak: 7 (neadekvatnih) reakcija na stres.

.....

Cohen S, Lichenstein E. Perceived stress, quitting smoking, and smoking relapse. Health psychology. 1990;9(4):466-478.


Ilustracija: WolfEscape.com