Pušačka je tuga pregolema

Moje ime je Dragana a.k.a. Amarilis i ja sam pušač.
Da počnem moju pripovest, onako kao to gledamo u holivudskim filmovima.

Imam 53 godine i gotovo da se ne sećam vremena kada nisam pušila.
Pokušavam da se prisetim, kada sam počela da pušim, nisam baš sigurna. Negde sa 18-19 godina, relativno kasno u odnosu na moje okruženje. Do tog doba su se u mojoj generaciji , odavno već svi definisali da li su pušači ili ne.

Imam sećanja na to da sam se dugo opirala. Šta je to prevagnulo i opredelilo me da se priključim pušačkom taboru, ne znam.
Ta iskonska potreba pripadanja grupi, čoporu, verovatno. Nije ni važno. Važne su godine, koje su sledile, godine propraćene duvanskim dimom. Da sad pričam, kako je to loše uticalo na moje zdravlje, ne, neću.

Nešto drugo želim da podelim sa vama ovom prilikom. A to se desilo pre nešto više od 4 godine.

Bio je to jedan od onih perioda u životu.
Znate onih kada vam baš ništa ne ide od ruke. Oktobar mesec, vreme nikavo, oktobarsko, bez sunca, prohladno, kiša cmolji danima. Ja se vučem u skladu sa vremenskim prilikama.
Raspoloženje ravno nuli, isijavam negativnu energiju, problemi na sve strane. Radim u firmi u kojoj su zadnji dani odavno odbrojani, plate više nema, nego što ima. Perspektiva nikakva.

Ali je zato pušenje dozvoljeno i svi oko mene puše.
Sasvim prigodno opisanim prilikama još se i prehladim.

Znači sliku imate, totalna katasrofa. I u tom kijanju, krljanju, kašljanju (kašljenje je redovna propratna pušačka pojava, samo sam je intezivirala) kažem ja sebi – stani, dno dna si.
Uradi nešto.
Posao nećeš za sada promeniti, vremenske prilike su takve kakve su, problemi ,tj njihovo rešavanje su van tvog domašaja.

Pušenje je nešto na šta možeš da utičeš (pakla i još polovina su mi bila mera).
Ne, nisam ostavila pušenje. Nisam imala hrabrosti da to pokušam, nemam ni dan danas. Ali sam odlučila -10 cigareta dnevno, to je mera i tačka.
Odbrojala u kutiji cigarete za sutradan i počela novu fazu u životu.

Traje i dan danas. Da sam ponosna, nisam. Mora da prestane u potpunosti, moram da ostavim pušenje. Ono što sam ja sebi dokazala je da ja to mogu, potrebno je samo da ja sebi kažem – uradi to. Ako sam mogla da izbacim tu jednu paklicu dnevno, mogu i ovaj ostatak. Znači nemam nikakvog izgovora, prošla sam kroz to.

Sve simptome odvikavanja sam imala.
Najgora mi je bila neka nervoza u želudcu, ne znam ni sama kako da je opišem, nije bol ali tištalo je i čupalo danima. Ostalo je bilo mnogo lakše. Prvo ne, koje sam prozborila na komentar - šta, nije valjda da nećeš da zapališ uz kafu je bio tako mali korak za čovečanstvo a tako veliki za mene.
Ruke, smirite se, bila je mantra, koju sam ponavljala sama sebi, dok sam sedela u kafiću ili na večeri sa prijateljima.

Taj deo sam uspešno i brzo savladala, ne palim cigaretu zato što mi je dosadno ili ne znam šta da radim sa rukama.
Palim je još uvek samo iz navike i te samodiscipline po pitanju cifre, koje se se držim. Nekada sam uspešnija, pa imam periode samo sa 5-6 cigareta dnevno. Sada sam u periodu, koje nije baš za pohvalu, opet sam na 10 dnevno.
Dobro je to što, kada ne postoje uslovi za pušenje, ok, mogu satima da izdržim, nije više problem, ne izlazim na terase ili ispred zgrada da zapalim cigaretu.

A šta sve to govori.

Da je sve u mojoj glavi i da samo ja, svojom odlukom mogu da zauvek prekinem sa tim.
Kada sam došla dovde i već toliko vremena se držim tog ograničenja, kada je broj cigareta u pitanju, nemam ama baš nijedan izgovor da ja to ne mogu. Samo je potrebno da sebi kažem – uradi to.

A kada se to desi, javiću Vam.
Možda i meni pomogne neka vaša priča.

.....

dr Tomasović se od srca zahvaljuje Dragani - koju možete sresti na AmarilisOnline.





Ilustracija: Amaryllis, the first flower.